Aktualno

NAROČITE KAJ NAM PA MORETE!2

Naročite knjigo NA DOM PREK KNJIGARNE GALARNA.SI
POVEZAVA TUKAJ

 

Domov
Beograjsko VREME o knjigi, 16. 10. 2008 PDF Natisni E-pošta
torek, 31 marec 2009

Razotkrivanje prošlosti:

Slovena?ka i ostala bra?a po oruju

Sedma sila ponekad uspe da do?e do nekog dokumenta koji potrese javnost. A onda padne u zaborav. Upravo zato je pregnu?e Matjaa Frangea protiv zaborava izuzetnije. Frange je podatke o švercu oruja u reiji najviših slovena?kih funkcionera 1991–1995. objavio pod naslovom "Ma šta nam moete!"

 

piše: Igor Mekina

Specijalno za "Vreme" iz Ljubljane

 

Poznavaoci vrednost posla obavljenog preko Slovenije procenjuju na oko milijardu nema?kih maraka (danas: milijardu evra), pri ?emu je na ime provizija inkasirano izme?u deset i petnaest odsto. Nikolas Oman, gra?anin Slovenije i Liberije poznat po prodaji "atomske bombe" Radovanu Karadi?u, zabeleio je, na primer, godišnji promet od sto miliona dolara.

 

Tajna nabavka raznovrsnog oruja pokrenuta je oko godinu dana uo?i osamostaljenja Slovenije. Iako je Slovenija primljena u UN 22. maja 1992, kada je za nju i formalno po?eo da vai embargo na izvoz oruja koji je rezolucijom 713 uveo Savet bezbednosti UN-a 25. septembra 1991, šverc naoruanja prema "junim republikama" nekadašnje SFRJ nije prekidan bar do 1993.

 

Frange opisuje nekoliko vrsta trgovine orujem: na prvom mestu, oruje koje je u Sloveniju stiglo "ilegalno", u suprotnosti sa tadašnjim saveznim zakonodavstvom, a njegova nabavka je pravdana "potrebom odbrane pred agresijom JNA". Zatim oruje kamuflirano pod firmom tranzita "humanitarne pomo?i", gde su slovena?ki zvani?nici samo "otvarali granicu", murili na kršenje rezolucije 713 SB UN-a i uzimali provizije. Uz to se odvijala i prodaja naoruanja zaostalog od JNA, kao i prodaja opreme i oruja koje je stiglo zajedno sa "zvani?no" kupljenom vojnom opremom.

 

DRAVNE POŠILJKE: Tokom 1991. bilo je pet ve?ih "dravnih pošiljki" a, prema Ludviku Zvonaru, u slovena?kom ministarstvu odbrane zaduenom za kupovinu oruja, kupovano je preko robnih kredita uzetih u inostranstvu, kao i zahvaljuju?i operaciji zamene dinara za devize. Tako je nastala razlika od "tri ili ?etiri miliona maraka" koju je Zvonaru "predao ministar (tada: odbrane) Janez Janša". Zvonarevo svedo?enje bilo je jedan od prvih verodostojnih dokaza da je premijer Janša neposredno u?estvovao u "transakcijama" kupovine oruja, o ?emu nije prona?en nikakav trag u slovena?kim dravnim arhivama. Prva pošiljka je u Kopar stigla 20. juna 1991, pet dana uo?i proglašenja osamostaljenja, a pla?ena je 7,8 miliona nema?kih maraka. Ludvik Zvonar, operativac odgovoran za kupovinu, ispri?ao je 1994. da "cena nije bila mala, ali je ipak bila podnošljiva – kalašnjikovi po 200 dolara", komad. Kupovina je utana?ena "posle odobrenja Janeza Janše, koje je bilo uskla?eno sa politi?kim vrhom".

 

U Sloveniju je tada ušlo 76 kontejnera oruja. Druga pošiljka stie 21. septembra 1991: u njoj su bila 24 lansera "igla" SA16 (svaki 28.000 dolara) sa 240 raketa, vrednost posla preko 12 miliona dolara. Mesec dana kasnije zvani?no stie još 29.217 pušaka AK-47 uz ve?u koli?inu municije raznog kalibra, vrednosti preko 9,7 miliona dolara. Usledile su još dve pošiljke u kojima su opet bili protivavionski sistemi "igla", ali i ve?a koli?ina protivtenkovskih lansera "fagot" i "metis", vrednosti oko 21 milion dolara. Sve te poslove su, prema dokumentima tajne slovena?ke obaveštajne slube VOMO, vodili "direktor VI uprave Andrej Lovšin (danas šef transportnog preduze?a Intereuropa) i na?elnik obaveštajnog odeljenja Anton Painkiher".

 

Posle desetodnevnog rata za osamostaljenje, juna 1991, slovena?ko ministarstvo odbrane po?inje masovnu prodaju oruja iz skladišta JNA – Hrvatskoj i BiH, stotine hiljada tona naoruanja. Samo iz skladišta oko Slovenske Bistrice liferovano je naru?iocima iz Zagreba i Sarajeva oko 30.000 tona oruja i opreme. Iz Zavr?a je odvezeno 1500 kamiona, iz Lonice oko 700 tona razli?itog ratnog materijala... Usledio je period pove?anog "tranzita". Uz opremu "namenjenu Sloveniji" stizale su velike koli?ine naoruanja za susede na jugu. Svedo?i Eli Rijavec: "Otvorili bismo kontejnere, izdvojili oruje i opremu namenjene Slovena?koj vojsci, a onda bi se pozvalo ministra odbrane Janšu koji je li?no pregledao svaku takvu pošiljku. Bilo je uobi?ajeno da svaki brod, pored naru?ene koli?ine oruja – koja je ?inila oko 10 odsto celokupnog tereta – dopremi još 90 odsto naoruanja i opreme koji su za slovena?ku vojsku bili nezanimljivi… To se nazivalo ‘balast’."

 

BALAST I PRANJE: Janez Janša je li?no pregledao bar pet takvih pošiljki i odredio šta od "balasta" ide za dalju prodaju, piše u zvani?noj zabelešci slovena?ke vojne obaveštajne slube (VOMO) iz 1994. Tek 26. avgusta 1992. slovena?ko predsedništvo – krše?i rezoluciju SB UN-a 713, o ?emu je pisala jedino ljubljanska "Mladina" – u tajnosti donosi zaklju?ak da zvani?no pomogne Hrvatskoj; nešto kasnije, pošto se bosanski predsednik Alija Izetbegovi? obratio za pomo? tadašnjem predsedniku Slovenije Milanu Ku?anu, odobrena je pomo? u naoruanju i za BiH. Predsedništvo je dopustilo "tranzit" i predaju opreme bez nadoknade Hrvatskoj i Bosni, ali su to neki tadašnji ministri – ministar odbrane Janez Janša i policije Igor Bav?ar – shvatili kao blanko menicu da organizuju preprodaju oruja, iz inostranstva i zaostavštine JNA.

 

Savet odbrane koji je delovao pri predsedništvu Slovenije, u vezi sa BiH je doneo odluku da Slovenija neka od vojnih sredstava Sarajevu "ustupi besplatno", a polovinu proda. Kako je kasnije na saslušanju u slovena?kom parlamentu kazao Hasan ?engi?, tada ovlaš?eni predstavnik BiH za organizovanje oruane humanitarne pomo?i BiH, "ništa nije bilo besplatno", jer je sve kupljeno oruje, namenjeno "odbrani BiH agresije", uvek pla?eno tvrdom valutom. Preprodavci iz Slovenije nisu imali takta za razlike unutar tadašnjeg vo?stva BiH, pa je Hasan ?engi? tokom jedne od poseta Sloveniji saznao da je Slovenija isporu?ila pove?u koli?inu oruja i vojsci Fikreta Abdi?a i njegovoj "dravi".

 

STROGO POV.: Najviši vrh zemlje bio je uklju?en u sumnjive transakcije, ako je suditi po stenogramu sastanka Janeza Drnovšeka, Hermana Rigelnika, Janeza Janše, Dimitrija Rupela i Igora Bav?ara zbog "afere otvorene u ‘Mladini’". Šestog januara 1993. odlu?eno je da se prekine davanje "vojne pomo?i". Janša tada kae: "Što se ti?e oruja, to je u mojoj nadlenosti, ali ja o tome nisam nikada samostalno odlu?ivao." Slae se s prekidom tranzita oruja jer "smo mi do sada Bosancima i Hrvatima taj tranzit omogu?avali". Na Drnovšekovo pitanje da li "Austrijanci svesno propuštaju (oruje)", Janša odgovara "da se ve?e koli?ine ne mogu prevesti tek tako", a Bav?ar zaklju?uje da "zvani?no niko to ne radi; ni mi to, zvani?no, ne radimo".

 

On upozorava na opasnost od curenja dokumenata, jer je oruja bilo "na tone". Rupel lakonski prime?uje da "novinari to ionako pišu po svome" i da se takvi napisi "ne komentarišu". Drnovšek predlae da se ipak "demantuje" pisanje u "Mladini" i pita se "šta li (od dokumenata, "Mladina") još ima?". Ku?an prekida debatu re?ima da je sve došlo do "neke ta?ke" na kojoj treba prekinuti, jer "mi elimo da se potpuno povratimo, izvu?emo iz tog haosa". Ku?an priznaje da šverc oruja i nije bio tako opasan, jer je "opasnije bilo ono vebanje", mada se radilo "o samo jednoj grupi"; tu cilja na obu?avanje pripadnika HOS-a i Izetbegovi?evih trupa u Sloveniji, pri?u koja je ve? procurila u Austriju.

 

Ukratko, Slovenija ne samo da je opremala orujem nego je i trenirala pripadnike paravojne formacije HOS, što predstavlja me?unarodni delikt.

 

Ono što danas ulja ve?inu saradnika u slovena?kom "poslu stole?a" jeste da su sami ostali kratkih rukava, jer je novac "ispario"; brojni svedoci su "izgubili pam?enje" a nijedna od parlamentarnih komisija ili zvani?nih policijskih istraga nikada nije okon?ana, niko nije završio iza rešetaka niti se ušlo u trag nestalim parama. Zato su dokumenti koje je prikupio Frange, koji pokazuju da u raspadu SFRJ nije bilo nevinih, vani za sastavljanje potpunijeg mozaika o raspadu nekadašnje drave.


Naduvane cene

Slovena?ka parlamentarna komisija koja je pokušala da istrai puteve novca i šverca oruja, pod vo?stvom poslanika Rudolfa Mogea, utvrdila je tek toliko da su cene naoruanja prodatog iz skladišta JNA kupcima iz BiH i Hrvatske bile nekoliko puta više od cena "zvani?no" zavedenih u dokumentima. Baca? RB-57 je, recimo, zvani?no koštao 200 nekadašnjih nema?kih maraka (DEM), a "nezvani?no" je napla?ivan 1500; RB-OAK je zvani?no koštao 900, a nezvani?no 3000 DEM, raketa "osa" 1000 umesto 190, "zolja" 2000 umesto knjienih 650 a raketa "strela" 5000, dok je "nezvani?no" pla?ena neverovatnih 25.000 nema?kih maraka (isto što i 25.000 evra).


 

 

Vir: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=722071

 
< Nazaj   Naprej >
© 2018 Kaj nam pa morete! Orožarski tajkuni
Joomla! is Free Software released under the GNU/GPL License.